Plan jedrenja Kikladima: Sedmica avanture u Egejskom moru

Egejsko more prostire se jugoistočno od kopnenog dela teritorije Grčke. Prošarano je sa nekoliko većih i manjih ostrva, koja čine dva glavna arhipelaga: Kiklade i Dodekanez. Danas ćemo zajedno pogledati plan puta za aktivno krstarenje Kikladima.

Ova je oblast dobro poznata iskusnijim nautičarima. Razdaljine među ostrvima su veće (u odnosu na popularnu Hrvatsku), a uslovi jedrenja uglavnom zahtevniji. S druge strane, nagrada stiže u vidu fantastične plovidbe, s mnogo malih i velikih luka, i vezova sa ljubaznim meštanima, razumnim cenama i brojnim istorijskim i prirodnim znamenitostima. Možete dugo da lutate između ostrva i to na razne načine. Kikladi nude ponešto za svakoga. Jedino bi se ljubitelji velikih i luksuznih marina mogli razočarati – njih ovde (još) neće pronaći.

Putovanje smo podelili na ukupno pet delova:

• 1. deo: Atina - Tira (Santorini) (130 NM), nedelja-ponedeljak

• 2. deo: Tira - Naksos (40 NM), utorak

• 3. deo: Naksos - Mikonos (35 NM), sreda

• 4. deo: Mikonos - Kitnos (50 NM), četvrtak

• 5. deo: Kitnos - Alimos (30 NM), petak

Gugl mapu sa planom puta možete pronaći na ovom linku.

Naša polazna tačka biće Atina. To je glavni grad Grčke, i mnogi antički spomenici i arheološka nalazišta nalaze se u njemu i oko njega. Atina raspolaže sa mnoštvom muzeja, nudi brojne kulturne sadržaje, bogat noćni život, široki izbor mogućnosti za shopping i, na kraju, ne i najmanje važno, nudi priliku za pravi kulinarski ugođaj. Uz to, Atina je u ovom momentu hit destinacija, te ćete imati priliku da se sretnete sa raznim ljudima, iz celog sveta, a najviše sa mladima iz cele Evrope. Stoga, kada budete planirali krstarenje, imajte na umu da bi poseta ovom istorijskom gradu (neplanirano) mogla nešto duže trajati.

Atina takođe nudi veliki izbor čarter brodova. Brodovi su obično veoma dobro opremljeni i održavani. U gradu i oko njega postoji nekoliko marina. Obično jedrenje započinjemo iz marine Alimos, koja se nalazi jugoistočno od centra grada. Iako ne treba da očekujete luksuz, znajte da ćete pronaći pristojnu bazu.

Ovo je područje dostupno tokom cele godine, ali najviše je posećeno od marta do novembra. Iz našeg iskustva, jesen je najbolje godišnje doba za dolazak. Voda je topla za kupanje i plivanje, dnevne temperature vazduha su uglavnom razumne, vetrovi su povoljni i relativno je malo turista, kako na moru, tako i na kopnu.

1. deo krstarenja: Atina - Tira (Santorini) (130 NM), nedelja-ponedeljak

Naše ćemo putovanje započeti prilično snažno. Prva etapa meri 130 NM, a s obzirom na vremenske prilike, možemo očekivati da ćemo na moru provesti 24 sata. Iskoristićemo subotu da preuzmemo brod, ukrcamo posadu i pribavimo zalihe za celo krstarenje. Uveče ćemo rano otići na spavanje, umorni od dugog puta. Ujutro ćemo ustati i krenuti iz luke oko 6 sati. Dobro je planirati patrole i očekivati da će prvi dan biti izazovan.

Prvo ćemo krstariti duž obale na jugoistok, do džinovske luke Pirej severoistočno od Atine. Nakon nekih 30 milja, prolazimo pored ostrva Sveti Agios Georgios (Sveti Đorđe), na kome je danonoćno vidljiva nepregledna „šuma” vetroparka. Tesnac između Kimolosa i Milosa poslužiće nam kao orijentir.

Milos, ostrvo koje je locirano južnije, jedan je od dva vulkanska ostrva Kiklada (drugo je Tira/Santorini). Tri preostala ostrva okružuju Egejsku tektonsku ploču, dok Afrička ploča klizi ispod nje sa juga, izazivajući vulkansku aktivnost i zemljotrese duž ove linije (od zapada do Krita, na istoku do Nisira i dalje do Turske).

Ako sve bude kako treba, stići ćemo do tesnaca po danu. Ovde ćemo naći odgovarajući vez (na primer, u blizini sela Voudia), gde ćemo moći da u miru spremimo hranu i večeramo, te da predahnemo na trenutak, pre našeg sledećeg pokreta. Međutim, kako ne možemo da žrtvujemo mnogo vremena, u sumrak ćemo punih stomaka zaploviti ka Santoriniju.

Na cilj ove etape ćemo verovatno stići u ranim jutarnjim satima, u ponedeljak. Santorini, ili ostrvo Tira, predstavlja ostatak spektakularne vulkanske erupcije, koja se desila pre oko 3.600 godina. Smatra se jednom od najznačajnijih vulkanskih erupcija u istoriji. Delimično poplavljena kaldera ima oblik prstena koji je dvaput lomljen, sa jednim malim nenaseljenim ostrvom u sredini. Santorini je poznata turistička destinacija. Ima vlasititi međunarodni aerodrom, a u špicu sezone ovde ćete sresti mnogo turista.

Uz malo sreće, pronaći ćemo vez za brod tačno kod stare marine, na istočnoj unutrašnjoj strani. Ako poželimo da vidimo prestonicu, krenućemo dugim, krivudavim putem koji vodi uzbrdo. Ukoliko niste raspoloženi za pešačenje, možete da iznajmite magarca ili kupite kartu za žičaru. Sa gornje ivice litice pruža se predivan pogled na bazen koji se nalazi unutar ostrva. Šetajući gradom, nailazićete na prepoznatljive pejzaže, koje ste imali priliku da vidite na fotografijama iz svih grčkih vodiča i putopisa. Plavo bojeni zasvođeni krovovi crkava, gomile belih kuća, plavo nebo i more. Kičasto možda, ali svejedno prelepo…

Obilazak grada će nam oduzeti veći deo dana, a uveče idemo na kratko krstarenje od stare luke do pristaništa na istočnoj obali centralnog ostrva. Turisti se tokom dana voze motornim čamcima sa glavnog ostrva, dok uveče vlada mir i moguće je bez problema privezati se na betonskom pristaništu. Ako Vam je ostalo još snage, možete krenuti u obilazak ostrva. Za posmatranje preporučujemo nekoliko tipičnih postvulkanskih fenomena, među koje nas vodi splet staza i stazica. Vredi videti isparavanje vrućeg gasa (često sa jakim mirisom sumpora), tople izvore i razne formacije lave.

2. deo krstarenja: Tira - Naksos (40 NM), utorak

Moramo ustati rano ujutru. Ne zbog velike udaljenosti koja čeka da je pređemo, već da bismo napustili luku pre nego što počnu da pristižu brodovi sa turistima. Plovimo iz unutrašnjeg bazena kaldere kroz severni moreuz. Krećemo se ka ostrvu Naksos koje se nalazi severno od nas. Na putu prolazimo pored Josa – vođeni vetrom, možemo ga zaobići s leve ili desne strane.

Zbog problematičnih vetrova koji duvaju oko većine ostrva u Grčkoj, potrebno je da budemo dodatno oprezni, jer su ostrva relativno visoka i često imaju strme litice. Iza njih se prostire prilično duga senka vetra i oblast turbulentnog strujanja vazduha, gde se suprotan vetar obično javlja na zavetrini ostrva. Ako plovite previše blizu obale, u zavetrini, rizikujete da Vas iznenadni udar vetra odnese do visokih litica. Ne možete izaći iz ove situacije bez brze pomoći motora. Snažni huk boginje Meluzine akustično upotpunjuje ceo fenomen na litici - sirene iz drevnih mitova i legendi tada kao da ponovo ožive...

Iskrcaćemo se na Naksu, u istoimenoj luci prestonice, i peške otići da posetimo obližnji kompleks antičkih hramova posvećih bogu Apolonu. Izgrađen je na malom poluostrvu, koje je povezano sa gradom uskim prolazom.

Prošetaćemo širokom kaldrmom, popločanom stazom, i nakon nekoliko minuta stići ćemo do ostataka hrama. U modernom dobu je bio delimično rekonstruisan - jedan uspravni okvir oslonjen na par originalnih stubova vidljiv je iz daljine. To daje dobar utisak o stvarnoj veličini cele zgrade. Ova oblast ima lepe romantične vidikovce. U pitanju je šarmantno mesto za tihu meditaciju.

Ovde možemo povoljno da kupimo zalihe svežih proizvoda, a možemo i da dobro večeramo u nekoj od lokalnih kafana. Nećete se razočarati ukoliko u jelovniku izaberete neko od tradicionalnih grčkih jela i domaće, lokalno vino.

3. deo krstarenja: Naksos - Mikonos (35 NM), sreda 

Izjutra neće biti potrebe da žurimo, tako da možemo polako da uplovimo u dan. Luka Naksos nudi dobru priliku da se uvežbava vez na tipičan lokalni način – što znači da zadnji deo broda ide do mola, a sidro se baca sa vrha (što je drugačije u odnosu na uobičajene vezove u Hrvatskoj). Svi oni koji to prethodno nisu imali prilike da isprobaju, trebaće da vežbaju kako bi se sve valjano uskladilo. Prilikom spuštanja sidra, treba paziti na tačnu udaljenost od pristaništa (treba se dovoljno udaljiti da bi se sidro dobro držalo, a istovremeno treba biti dovoljno blizu, kako bi dužina lanca bude dovoljna) i od ostalih brodova i njihovih sidara. U slučaju nepažnje, sidreni lanci se često ukrštaju, što bi značilo da će pri izvlačenju, ne samo naše već i sidro susednog broda izaći iznad vode…

Kada završimo sa vežbanjem, otputovaćemo na sever, do Mikonosa. Uputićemo se do svetionika na malom ostrvu južno od ulaza u moreuz, duž zapadne obale Mikonosa. Ostrvo sa naše leve strane zove se Delos i ima važnu ulogu u grčkoj mitologiji, koja ga smatra svetim utočištem i mestom rođenja bogova Apolona i Artemide. U njemu se krije obiman arheološki kompleks sa muzejom. Ipak, posetu ovom mestu odložićemo do sledećeg puta, jer ćemo produžiti plovidbu kroz moreuz do nove marine, severno od glavnog grada Mikonosa (ovde je dobro rezervisati vez telefonom, barem dan unapred).

Nakon sidrenja, krenućemo u obilazak starog grada. Da ne bismo predugo hodali, u spas nam stiže lokalni trajekt (meštani ga zovu "morski autobus"). Saobraća između nove i stare luke do kasno u noć. Veliki kruzeri često se vezuju ispred luke, dovodeći stotine turista u grad. Ako budemo imali sreće, naš trajekt još neće biti u luci kada pristignemo, te dok ga čekamo možemo u miru da istražimo svaki deo starog grada. Mesto je puno prodavnica, restorana i nudi brojne druge turističke usluge. Ipak, iako su gužva i buka prateći neželjeni dodatak ovoj poseti, primetićete koliko je centar grada divan, tako da vredi prošetati.

4. deo krstarenja: Mikonos - Kitnos (50 NM), četvrtak

Napuštamo Mikonos i krećemo na zapad. Oplovićemo najnaseljenije ostrvo Kiklada, obližnji Siros, sa severne strane. Kada dođemo do severnog rta ostrva Kitnos, plovićemo duž njegove obale ka jugozapadu. Nakon nekoliko milja plovidbe, naći ćemo se pred ulazom u zaliv Kolona. Pronaći ćemo prostrano pristanište za vez sa severne strane obale zaliva, i to optimalne dubine od oko pet metara. Usidrićemo se i gumenim čamcem doći do obližnje plaže, gde se možemo opustiti nakon dugog putovanja. Nekoliko koraka od morske obale nalazi se malo prirodno jezero, koje se napaja iz hidrotermalnog izvora. Voda ima idealnu temperaturu od oko 38 stepeni. Plitko jezerce može komotno da primi dve do tri osobe, tako da članovi posade na smene mogu da uđu u toplu vodu jezera. Kome je prevruće (u zavisnosti od toga koje je godišnje doba tokom Vašeg putovanja), može se udobno rashladiti kupanjem u morskom zalivu.

Zatim krećemo na kratak izlet, istočno, duž obale. Nakon nekih pola kilometra, doći ćemo do uskog peščanog prolaza, koji ograđuje ceo zaliv i tako ga odvaja od većeg zaliva koji se nešto južnije otvara u pučinu. Na padini iznad ovog „zemljanog mosta“ nalazi se mali napušteni bar sa terasom. Tu možemo naručiti piće i uživati u pogledu na ovo prirodno čudo. Ukoliko želite da prošetate malo dalje, možete preći prolaz odakle ćete na drugoj strani obale ugledati malu crkvu. Okupani i prijatno umorni od „prirodne hidromasažne kade” i šetnje, vraćamo se na palubu i odlazimo na počinak.

5. deo krstarenja: Kitnos - Alimos (30 NM), petak

Ujutru, po lepom vremenu, plivamo u zalivu, a posle doručka krećemo na poslednju etapu našeg krstarenja - nazad u Atinu. Krećemo na severozapad, do rta Sunion. Iz daljine vidimo drevni hram posvećen bogu Posejdonu. U stara vremena, mornari su se ovde okupljali pre svake duge ekspedicije, molili bogove za srećan put i čekali dobar vetar. U uvali ispod hrama, nalazimo odličan vez i gumenjakom stižemo do plaže u blizini malog hotela. Odavde nam treba samo nekoliko minuta hoda uzbrdo da bismo stigli do ulaza u kompleks hrama, koji je, u suštini, pravi arheološki spomenik. Možemo se i mi obratiti Posejdonu i zahvaliti mu se na uspešnom krstarenju njegovim teritorijalnim vodama.

Po povratku na brod, dižemo sidro i krećemo ka marini Alimos, gde moramo stići u popodnevnim satima, kako bismo se pobrinuli za sve oko primopredaje broda i njegove provere.

Ukupno smo, za nedelju dana, preplovili oko 300 NM, a na moru smo prespavali barem jednu noć. Posetili smo poznata mesta i spomenike, i uživali u osamljenim zalivima i sidrištima. Verujem da svi koji osete lepotu jedrenja u Grčkoj imaju poriv da joj se stalno vraćaju, sa željom da pronađu još jednako predivnih mesta.

Svako ko se ne bi usudio da sâm krene na tako zahtevno putovanje, verovatno će radije istražiti ponude krstarenja Grčkom koje nudi sajt seatime.cz. Uživaćete u bezbrižnom krstarenju vođeni iskusnim kapetanima plovidbe.